Da li je bolest jedan od signala nesvesnog da nešto ne radimo kako treba? Da li smo sposobni da ga čujemo i razumemo? Kako gledamo na bolest?
Većina nas gleda na telo kao jedan odvojen segment i kad telu nije dobro lečimo ga kao da nije deo nas.Na šta mislim? Mislim na to da psiha i duša kod tih ljudi ne igra ulogu.Obično se objašnjava da je to genetski ili se ne zna uzrok te bolesti ili poremećaja.Jednostavno se desilo ili je uticaj spoljašnjih faktora. Ali nije baš tako.
Čovek je sklop duha, uma i tela i samo kad vlada balans izmedju te tri celine onda se oseća dobro.
A šta onda znače te sve bolesti?
Nesvesno pokušava da nam pošalje poruku , da nam kaže za postupke i ponašanja koja nisu u skladu sa našim duhovnim razvojem, jer mi smo i došli u ovaj život kako bi se naša duša razvijala.
Nesvesno nastoji da nam privuče pažnju kroz fizičku, psihološku ili emocionalnu patnju.Prvo nam šalje uvodne poruke , a zatim sve glasnije viče ako ne slušamo uvodne poruke ili nismo u stanju da ih shvatimo.Zato je jako važno shvatiti šta stoji iza svakog bola, bolesti i patnje ako stvarno želimo pravo i duboko isceljenje.Savremeni način lečenja ima manu što leči posledicu i bolest postaje dublja, teža za lečenje, sposobnija za mutaciju jer zanemarujemo dublju poruku koja stoji iza te bolesti. Zato je bolje shvatiti šta nam naša bol i bolest poručuje nego ih utišavati jer tako nikad nećemo doći do iscelenja.
Možemo li zaista izlečiti patnju i bolest?
Da, kad zaista tražimo novo razumevanje. Kad zaronimo u sebe.
Važno je da prihvatimo bol kao proces otkrivanja. Da pustimo da se proces odvija i on će doći do krizne tačke i tada će se sa razumevanjem tog procesa pomeriti i fizička posledica dubljeg problema će se smanjiti i na kraju nestati.
Ako blokiramo prirodni tok naše energije svojim unutrašnjim preprekama ( negativnim osećanjima,gorčinom,itd) napetost i patnja ostaju u nama i oni su ti koji nas zagadjuju i prave teškoće u svakodnevnom životu. Prave energetske naboje koji se talože u telu koji toksično deluju na njega.
Ako ne blokiramo energiju i shvatimo šta nam bol poručuje na dubljem nivou, možemo ga preduhitriti kako se bolest ne bi pojavila jer bi pokrenuli proces oslobađanja.
Radom na osećanjima koji postoje na svesnom i podsvesnom nivou olakšavamo sopstveno buđenje.
Kroz taj rad dolazi do prihvatanja i usvajanja tih dubokih osećanja. Ova faza je teška jer pripada svesnom i sadašnjem nivou u kojem se osoba neprestano sreće sa postojećim osećanjima. Prihvatanjem i pražnjenjem tih teških osećanja a ne potiskivanjem, omogućava nam da ih gledamo na nov način kako usvajamo dublje značenje tog iskustva.
Ovo omogućuje praštanje koje je osnovno i neophodno za taj proces, jer uslovljava pomak ka nesvesnom. Ako ne dodje do pomaka, osoba pada u isti obrazac zbog čega prolazi kroz ista fizička iskustva često sve jača sa svakim ponavljanjem jer osnovna poruka bolesti nije prihvaćena i shvaćena.
Takva osoba je u sukobu sama sa sobom što je vodi jos dalje od ravnoteže i mira.
Ako osoba pređe pomak ka nesvesnom , u ovoj fazi čovek mora da se vrati onim dubokim ranama povezanim npr. sa detinjstvom, da bi razumeo sećanja na te povrede i pokušao da saoseća sa osećanjima koje one izazivaju tj. da ih primi i prepozna takve kakve jesu bez osuđivanja ili borbe protiv njih. Na tom nivou nastaje pravo opraštanje. Na tom nivou ne preostaje ništa drugo nego prihvatiti to kao takvo i praštati ako je potrebno. To je faza otpuštanja ( ,, Neka bude volja tvoja „)
U tom trenutku stvari se menjaju na zapanjujući način. ( primer spontana remisija kancera)
Postoje tri glavne vrste signala , a to su : – Napetost , – Fizička ili psihička trauma – Fizička ili psihička bolest
Napetost: – dolazi u vidu nelagode i napetosti npr. u leđima, probavne tegobe, noćne more, psihološke tegobe li depresija.
To nesvesno izaziva neravnotežu ili unutrašnji sukob u fizičkom ili psihičkom pogledu.Ako je čovek otvoren i spreman da čuje i prihvati poruku na svesnom nivou, uradiće neophodne promene ponašanja , napetost će nestati. Na žalost većina ljudi teško budu prijemčivi za ovu ranu fazu poruke a razlozi su razni, a najčeće sklonost da se ide linijom manjeg otpora ili pristup da nam se stvari dešavaju kao rezultat nekog spoljnog agensa.
Trauma :- je dosta teži znak od napetosti.Šok, prelom, iščašenje i slično desiće se na vrlo preciznom mestu na telu da bi se stimulisala gusta energija koja kruži u toj tački ili da se ukloni blokada u njoj. Trauma može dati precizne podatke o našem stanju.
Bolest: – dolazi na kraju ciklusa kad se naš otpor prema promenama iskristalisao i očvrsnuo.
Razlika između traume i bolesti je ta što kod traume za iscelenje su uposlene iste ćelije tj iste vrste koje se rekonstruišu a kod bolesti telo sebe popravlja pomoću imunog sistema.Te ćeliju se razlikuju od onih koje su bolesne.
Zato, svaka bol u bilo kom delu tela i psihi, organu, kostima, tetvi , bilo gde, ima svoje značenje i nosi važnu poruku koju mi treba da čujemo i shvatimo.A to ćemo postići ukoliko se otvorimo prema sebi, ukoliko smo voljni raditi na sebi, ukoliko smo preuzeli odgovornost za svoj život i ukoliko razvijamo sve veću ljubav prema sebi , jer tada uzrok nećemo tražiti spolja, tada nam drugi neće biti krivi jer znamo da takva mišljenja samo guše još više problem koji imamo i hranimo se negativnim emocijama koje sve više napadaju naše telo , odnosno celo naše biće , truju nas i bolest ili bilo koja bol se još više produbljuje.
Biljana Rokvić
Hipnotarapeut i Procesir Dubokog Peata
https://www.facebook.com/holistickicentarlaterna
0 Comments