Probudimo se danas i shvatimo da je juče. Sasvim moguće, jer da nije, tada niko ne bi ni razmišljao o vremeplovu. Ponavljanje istog daće nam u horoskopu – Saturn i retrogradne planete. Kako to izgleda, najbolje možemo da vidimo u kultnom američkom filmu  Dan mrmota  u kojem je Fil Konors, zarobljen u vremenu, prinuđen da beskonačno živi jedan isti dan, 2.februar.

Retrogradna planeta čini da nailazimo na iste, ili slične situacije u životu. To je onaj osećaj već viđenog za koji nismo sigurni da li je stvaran, vreme uspori i na trenutak kao da oživi nešto iz našeg sećanja. Prisećamo se nečeg, ali čega? Da li to se to delovi prošlosti probijaju u sadašnjost, ili se sadašnjost vraća unazad u prošlost? Ili smo samo umorni i umišljamo stvari?

Skoro svi ljudi na ovoj planeti imaju bar jednu retrogradnu planetu u svom horoskopu. Oblast kojom upravlja ta planeta je ona koja nam otežava život. Tu smo neodlučni, spori i nesigurni. I taman kad se ohrabrimo, nešto krene naopako. I moramo ponovo, i ponovo…

Nakon većeg broja neuspeha povučemo se, i ćutimo. Sve je uzalad, ne ide nam. Negde smo sigurno napravili neki propust, ali gde tačno?

Gde smo pogrešili?

Pogrešili smo na samom početku, mada se teško to može nazvati greškom jer ovu reč vezujemo za akciju – nešto uradimo pogrešno. Retrogradna planeta je uvek spora i puna straha, zbog čega doživljavamo neku vrstu blokade na samom startu. Mi u stvari nismo ni krenuli. Čak i kada smo krenuli, mi to nismo zaista.

Teško je to objasniti onima koji nemaju retrogradne planete. Kako drugima koji su već krenuli i čekaju te, objasniti da si ti, sa retrogradnim Marsom, još uvek u krevetu?

Kada nam je Merkur retrogradan, dok smo se pakovali, autobus je već krenuo. Ili smo krenuli na vreme, ušli u autobus, a onda shvatili da je pogrešan. Ako je u pitanju retrogradna Venera, dok smo se odlučili da priđemo devojci ona je već nestala. Ili smo prišli, ali to više nije bila ona.

Skoro svi pesnici imaju retrogradnu Veneru ili neku drugu retrogradnu planetu u aspektu sa Venerom. Na taj način ona, žena, postaje san.

 

A u snovima je sve moguće, sve ono što na javi nije. Tada ni oblast koja nam je problematična više to nije, jer retrogradna planeta i jeste negde između jave i sna, i ovde, i tamo. Ovo je sigurno lakši put jer umetnik svako svoje osećanje proživi kao da je stvarno, ono i jeste stvarno.

Mnogi od nas će, ipak, izabrati teži put, i poput Fil Konorsa u filmu ponavljati, ponavljati, ponavljati, do u beskraj. Sve dok strah ne postane iluzoran i ne postanemo sebi smešni. Sve dok se naša neodlučnost ne iskristališe, i mi postanemo svesni da sami sebe sprečavamo da budemo ono što želimo, da stignemo tamo gde hoćemo. A ako se i dalje plašimo, ili nam nešto nije jasno, ponovićemo još jednom, i još jednom…

Autor teksta                                                                        

Vanja Vladisav

https://www.facebook.com/holistickicentarlaterna                                                                                         


0 Comments

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *